Koliko dugo o tome razmišljam, i jučer dali slučajno ili namjerno, ili ipak sudbinski određeno...Pročitam ko su to srodne duše.
Da doista takvo nešto postoji. Jer ja sam svjedok toga. Mislila sam da možda nisam sasvim čista, jer ja..Ja te jednostvano nikada neću prestati voljeti.
Jedini,nemoj misliti da to nisam htjela. Da, htjela sam. I da, pokušala sam, ali to jednostavno ne ide. Poslije svega je te i dalje volim. Istim žarom. Možda, i više nego prije.
A sigurno svakim danom bar malo više.
Jer sada znam. Nešto jače i više od mene je odredili tebe..Meni.
Ne. Mili ja ne mogu protiv tog. Jer kad god sam pokušala, poslije sam te samo još više voljela-i tako...sada živim sa tim.
Voljeni moj si onaj dio koji mi nedostaje...Koji mi fali. Koga čekam.
Ma koliko bio daleko, ma da odeš na kraj svijeta, moja si srodna duša.
Nema komentara:
Objavi komentar